Није прошло ни два месеца, а испоставило се да ће то на свом примеру и доказати. Ухапшен је 12. маја након величанствене литије у Никшићу на којој се окупило више од 10.000 верника поводом празника Светог Василија Острошког.

„Никакав проблем ја немам с тим. Мене је понекад срамота што сам на слободи, што нисам у затвору, с обзиром на све оно што се догађа“, изјавио је само неколико сати пре него што ће постати први владика Српске православне цркве који је ухапшен у модерној историји Црне Горе, односно од 2006. када је ова држава прогласила независност.

Пре њега, такву злу судбину у борби за веру доживео је још само митрополит црногорско-приморски Арсеније (Брадваревић) далеке 1954!

Владика Јоаникије рођен је пет година касније у Велимљу (Бањанима), Гимназију је завршио у Никшићу, а затим у Београду дипломирао на Богословском факултету 1990. Чим је апсолвирао филозофију на Филозофском факултету у Београду замонашио се у манастиру Ћелије Пиперске. Већ следеће године је рукоположен у чин јерођакона, а затим и јеромонаха када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина, а затим и за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. У чин протосинђела и за в.д. ректора Цетињске богословије постављен је септембра 1995.

У чин епископа Јоаникије је хиротонисан на Цетињу 1999, а након одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ 2001. о оснивању епархије будимљанско-никшићке са седиштем у манастиру Ђурђеви Ступови, он следеће године постаје њен први администратор. За 18 година колико је на челу ове епархије, владика Јоаникије је обновио или изградио више 60 цркава и манастира. Међу тим светињама се налазе манастири Блишкова, Брезојевица, Драговољићи, Златеш, Мајсторовина, Подмслинско, Самоград, Урошевица, Шудикова, Светог Саве на Голији и манастир Калудра.

Са обновом светиња владика Јоаникије је започео и обнову монаштва и то по општежитељном или скитском уставу. Оснивач оваквог вида монаштва је Преподобни Пахомије Велики, а колевка оваквог вида монаштва у коме монаси све деле међу собом је библијски Мисир (данашњи Египат).

Владика Јоаникије до сада је објавио више десетина чланака и студија из области богословља, историје СПЦ и књижевности, а поводом 20-годишњице архијерејске службе, прошле године је објавио књигу „Свјетлост свијетли у тами“.

Када је о књижевности реч, владика Јоаникије најрађе цитира Алексу Шантића и једну строфу из песме „Ми знамо судбу…“

„Ми знамо судбу и све шта нас чека, но страх нам неће заледити груди, волови јарам трпе, а не људи, Бог је слободу дао за Човјека!“

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде