Getty Images

Пише: Атина Лину
Професор епидемиологије на Националном и Каподистријском универзитету у Атини и декан Института за превентивну, еколошку и радну лекарску бригу

Доктор Колинс, који је одговоран за управљање годишњим буџетом NIH-а у висини од 43 милијарде долара и додатне три милијарде које је недавно добио специјално за истраживање за време пандемије, сада је посвећен открићу вакцине и лечењу од Ковида-19.

Пре неколико месеци организовао је скуп ACTIV (Accelerating COVID-19 Therapeutic Interventions and Vaccines) који се састоји од 18 великих компанија, попут CDC (Centers for Disease Control and Prevention) и других организација, са циљем да се убрза дијагноза, лечење и проналазак вакцине против корона вируса. „Истовремено радимо на томе да разумемо шта се дешава са необичним синдромом код деце, како да заштитимо здравље људи. Покушавамо да разумемо њихов страх од потенцијалне заразе вирусом и финансијског уништења. Све ово треба да имамо у виду и подржимо људе”.

Доктор Колинс је постао светски познат када је, као директор NIH-а, успешно завршио свој истраживачки рад 2004. године на пољу људских генома. Председник Обама, препознавши његов допринос генетским и медицинским истраживањима, изабрао га је за директора целокупног Националног Института Здравља (NIH), место на којем га је задржао и актуелни председник Трамп.

Допринос доктора Колинса у периоду пре појаве вируса Ковид-19 осим истраживања на пољу људских генома, обухвата и истраживања BRAIN (Brain Research through Advancing Innovative Neurotechnologies), затим Cancer Moonshot, као и истраживање „прецизне медицине” (Precision Medicine).

Осим што је врхунски научник, доктор Франсис Колинс је такође дубоко верујући човек. У својој најпродаванијој књизи „Језик Божји” он објашњава како је постао ватрени хришћанин пошто је у младости био агностик и атеиста. У својој књизи, која је преведена на грчки, за коју је предговор написао међународно признати грчки генетичар, професор Стилианос Антонаракис, Колинс наглашава да наука даје одговор на питање како, док религија даје одговор на питање зашто. Доктор Колинс је гледишта да вера и наука сапостоје и међусобно се допуњују, те да нису у сукобу. Пре неколико месеци добио је међународну награду Темпелтон (1,3 милиона долара) за допринос на пољу коегзистенције науке и религије. „У већини разговора о религији и науци у последњим деценијама преовлађују екстремни ставови. Са једне стране, чују се „аргументи” како се религија не ослања на разум, и да је човечанству нанела већу штету од било чега другог, а са друге износе се фундаменталистички религијски ставови који негирају научна открића”.

Sergei Bobylev / TASS

Франсис Колинс сваког јутра у 5 часова иде у своју канцеларију и започиње дан читајући Свето Писмо. „Одељак из Друге Посланице Коринћанима, где Бог говори Апостолу Павлу: Доста ти је благодат моја, јер се сила моја у немоћи показује савршена, не могу да вам објасним колико ми помаже када ми није сасвим јасно којим путем треба да кренем”, наводи доктор Колинс у свом недавном интервјуу.

Свој оптимизам он негује и у овом тешком периоду пандемије. Надахњује се алтруизмом и посвећеним радом хиљада својих истраживача на NIH и научника широм света, ради коначне победе над Ковидом-19, али и верује и у непрестано присуство Божје. „Чак и у овом мрачном тренутку, Његов план постоји”.

И у Грчкој су се са појавом пандемије корона вируса поново распламсали разговори о односу науке и религије. Нарочито на друштвеним мрежама, сукоби „научника” и „хришћана” свакодневно доводе до љутитих коментара на обе стране.

Пример овог става међународно признатог научника и хришћанина доктора Франсиса Колинса нема за циљ да подржи било коју од супростављених страна, већ једноставно да нагласи да наука и религија могу да сапостоје, док настављамо да питамо како и зашто.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде