Празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један је од дванаест највећих хришћанских празника а посебан значај му се придаје у српском народу на Косову и Метохији.

Празник Успења Пресвете Богоридице је и храмовна слава Манастира Грачаница. У порти манастира литургију је у присуству окупљених верника, уз поштовање епидемиолошких мера, служио епископ рашко-призренски Теодосије.

„Као што им је помагала у животу да се проповеда реч Божија, реч спасења, тако Она по свом уснућу и успењу, бива увек са њима, а преко светих апостола, она бива и са нама. Зато је пресвета Богородица наша заступница пред Богом и посредница нашег спасења. Она је брза помоћница нама у невољама, кад год завапимо пресветој Богородици, ми добијамо утеху, исцељење, помоћ. То треба да знамо браћо и сестре. Да не зражимо помоћ тамо где је нема, и лека тамо где га не можемо наћи”, казао је Владика.

„Лек је ту пред нас, само треба да ми верујемо, и да молитвом се обратимо пресветој Богородици за помоћ и за исцељење и за спасење наше душе”, казао је владика, додавши да данашњи празник управо то говори.

Претходних година се упоредо са обележавањем храмовне славе одржавао и Великогоспојински грачанички сабор у оквиру које су мештани могли да уживају у песничким вечерима, концертима и другим културно-уметничким садржајима. Ове године је, међутим, због епидемиолошке ситуације, сабор отказан.

Сабора није било ни у манастиру Соколица, у којем се сваког 28. августа окупља становништво из околних места али и других насеља.

Ипак, служена је литургија, и манастир је отворен за посете верника, потврдила је за КоССев једна од монахиња овог манастира.

Манастир се налази у атару села Бољетин, окружен зеленилом и са предивним погледом на Север Косова. У њему се налази једна од најзначајнијих светиња али и артефаката православне уметности и историје – мермерни кип Богородице с амалим Христом.

Манастир Соколица саграђан је између 14. и 15. века и културно-историјско добро је од посебног значаја. Иако не постоје тачни подаци ко је био ктитор манастира, претпоставља се да је то био велможа по имену Муса, који је био ожењен једном од сестара српског цара Лазара.

Сам назив Соколица потиче од соколова којих је било много више него данас у шуми око манастира. Брдо на коме се налази манастир Соколица је у народу познато као Брдо соколова.

Једна од легенди у народу о томе како је манастир добио име јесте и та да је соколица носила кип Пресвете Мајке Божје из манастира Бањска где се претходно налазио, како би га спасила од турске најезде и да је слетела на високо брдо на којем је касније подигнут манастир.

Након Велике Госпојине, 21. септембра православни хришћани прослављају Малу Госпојину. Време између два празника назива се „међудневицом“, за које се у народу верује да је најбољи период за брање свих плодова и лековитих трава.

 

 

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде