У исто време, у другим деловима Рима, Јевреји су се молили у градској синагоги, а будистички, сикисти, хиндуисти и муслимански великодостојници такође су се молили за мир.

Васељенски патријарх је дао и интервју на званичној страници Ватикана vaticannews.va, где је, између осталог, приметио да се „у потпуности слажемо са позивом папе Фрање да се напусти равнодушност или чак цинизам који господари нашим еколошким, политичким, економским и друштвеним животом уопште, у оји спада и наш себични облик јединства, док тгреба да сањамо о нашем свету као уједињеној људској породици“.

Такође је додао: „Економски развој није смањио јаз између богатих и сиромашних. Напротив, приоритет је стављен на профит, на штету заштите слабих, и доприноси погоршању еколошких проблема. А политика је постала слуга економије. Људска права и међународно право су разводњени и служе сврхама страним правди, слободи и миру. Занемарује се проблем избеглица, тероризма, државног насиља, понижавања људског достојанства, савремених облика ропства и епидемије Ковид-19.“

Најзад је приметио да су се „хришћани ране Цркве међусобно називали ‘браћом’. Ово духовно и на Христа усмерено братство је дубље од природног сродства. Међутим, за хришћане браћа и сестре нису само чланови Цркве, већ и сви народи. Реч Божија је узела људску природу и објединила све у себи. Као што су сва људска бића Божја творевина, тако су и сви унети у план спасења. Љубав верника нема граница и ограничења. У ствари, обухвата свеколико створење, то је ‘сагоревање срца за цело створење’ (Исак Сиријац). Љубав према браћи не може се упоредити ни са чим. То није апстрактно осећање симпатије према човечанству, које обично игнорише најближе. Димензија личног заједништва и братства разликује хришћанску љубав и братство од апстрактног хуманизма.“

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде