У складан комплекс, са црквом, скромним конаком који још није опремљен за потребе сестринства и трпезаријом у изградњи, захваљујући ктитору Радивоју Добрићу из Зубиног Потока, а уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, многих институција и народа тог краја, пре месец дана сместило се сестринство од 16 монахиња, преноси Косово онлајн.

Црква је подигнута надомак остатака цркве из 16. века, за коју се претпоставља да је била посвећена Светом Ђорђу и сеоска је слава.

 

Игуманија манастира је мати Стефанида (Главчић), претходно игуманија манастира Светог Прохора Пчињског, где је са сестринством провела 25 година монашког живота.

Говорећи о првом доласку у Брњак, она каже да су је речи једног човека дубоко потресле.

“Прокоментарисала сам како је црква мала, а он је рекао ‘Направићемо ми већу цркву’. Ја кажем, па ови крајеви су напуштени, нема ту много народа, не знам ни да ли ће неко долазити у цркву, а он каже ‘Како неће да долази народ, овде 600 година није звоно зазвонило”, испричала је игуманија.

 

Она истиче да је Брњак знаменит по много чему и да се тек сада упознаје са историјом Ибарског Колашина, која задире дубоко прошлост у доба Немањића, Уроша Првог и његове жене, краљице Јелене Анжујске.

Жена Стефана Уроша Првог, мајка српских светих краљева Драгутина и Милутина, бака светог краља Стефана Дечанског и прабака цара Душана, Јелена Анжујска, дошла је у Србију у пролеће 1250. године, а према предању, супруг је дочекао мирисом јоргована, засађеним долином Ибра, да је подсећају на француску провансу.

Својевремено једна од најпросвећенијих личности, говорила је неколико језика, била велика ктиторка и добротворка. Замонашила се 1280. године у цркви Светог Николе у Скадру, преминула 1314. у Брњаку, а сахрањена у својој задужбини Богородичиној цркви у Градцу. Прва српска краљица и једина жена римокатолкиња која је канонизована за православну светицу. Супруга је наџивела готово четири деценије, које је провела у својим дворима у Брњаку.

 

Игуманија наглашава да је Јелена Анжујска јединствена личност у српској историји и да је мало историјских података који говоре о томе.

У Брњаку је основала школу за сиромашне девојке, где их је образовала, учила везу, манирима и уз мираз удавала за племиће.

 

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде