Foto: Tanjug-AP

Како је објављено на сајту Митрополије црногорско-приморске, епископски савет је размотрио владин предлог потенцијалних измена чланова 63 и 64 Закона и констатовао да су они у суштини обесмишљени, уз инсистирање Владе на опстанку члана 62 закона којим се, истина условно, црквена имовина проглашава за државну, иако то она никада није била у историји Црне Горе.

„Никако не може да издржи тест елементарне логике чињеница да је Влади у децембру 2019. и у марту 2020. године био прихватљив предлог наше Цркве, којим се гарантовао правни субјективитет Цркве и верских заједница, који су стекле по свом историјском континуитету и ранијим прописима, а да јој је сада управо то постало спорно, те и да се питање светиња сада напрасно и ултимативно условљава регистрацијом“, наводи се у писму Епископског савета СПЦ у Црној Гори, поводом последњих разговора о дискриминаторном Закону о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, достављеном Влади Црне Горе.

Преносимо писмо у целости:

„Експертски тим Епископског савета нас је веома исцрпно информисао о дијалогу, који је 20. јула ове године вођен са Експертским тимом Владе Црне Горе о потенцијалним изменама и допунама Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница.

И овом приликом напомињемо да смо се, и поред огромне забринутости свештенства, монаштва и верног народа, одазвали позиву Владе Црне Горе на дијалог, очекујући и верујући да ће се доћи до заједнички прихватљивог решења спорних одредби Закона на бази Предлога закона о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, који је 11. марта ове године званично достављен Експертском тиму Владе.

Црква Божија је и овом приликом посведочила да је по својој богочовечанској природи и мисији у свету била, јесте и остаје отворена за дијалог као пут и начин за решавање отворених питања. Очекивали смо да је Експертски тим Владе од 11. марта ове године до данас имао довољно времена да размотри наше предлоге и да ће нам у писаној форми доставити одговор на њих. Нажалост, до тога није дошло.

Са жаљењем констатујемо да је најновијим предлогом Владе пред Цркву постављен ултиматум у виду обавезне регистрације Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори, упркос чињеници да као црквене установе постоје на простору Црне Горе пуних осам векова. У потпуности је игнорисано историјско постојање и правни субјективитет Митрополије и епархија. Захтевом Експертског тима Владе је на тај начин игнорисана и одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ од 26. маја 2006. године, којом је то највише тело СПЦ под председништвом блаженопочившег патријарха Павла, признајући обновљену независност Црне Горе, заправо извршена пријава традиционалног континуитета субјективитета древне Зетске митрополије и осталих епископија у Црној Гори. Наведена одлука је 1. децембра 2006. године званично уручена тадашњем председнику Црне Горе г. Филипу Вујановићу.

Осим тога, игнорисана је и пријава коју је 8. марта 2012. године митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије званично доставио Министарству унутрашњих послова, о чему постоји доказ који је познат и достављен је Влади Црне Горе.

Сматрамо да је након свих наведених аката Цркве, невиђено понижење у виду ултиматума Цркви да се поново региструје и да изнова, као некаква новоформирана верска заједница, стиче правни субјективитет који је признат и препознат од свих власти, па чак и окупаторских, кроз векове до данас. Нико и никада до данас није поставио питање постојања правног субјективитета ове Цркве и њених својинских права на Светињама и осталој завештаној црквеној имовини, о чему постоји безброј доказа од Отоманске империје, преко Краљевине Црне Горе, до СФРЈ! И овом приликом подсећамо да смо 11. марта ове године Влади доставили правно утемељен предлог за поступак евидентирања Цркве и верских заједница у евиденциони регистар, што је поновљено и 20. јула ове године од нашег Експертског тима, али нажалост, без успеха.

Цркви није својствено да испоставља ултиматуме никоме, па ни Влади Црне Горе. Тако је било и у овом случају, јер смо и поред одређених стручних примедби прихватили 61 од укупно 66 чланова Закона. У односу на 5 спорних чланова, предложили смо измену и допуну и то само у делу којим се не поштује и поништава вишевековни идентитет, достојанство, субјективитет и Светиње Цркве и којим се Црква, једина у Црној Гори и то мимо сваког права и елементарне правде, приморава да доказује да су црквене Светиње црквене, а не државне. Свима је јасно, без обзира што Влада упорно обмањује међународну јавност, да у Закон није имплементирана ниједна суштински битна препорука Венецијанске комисије од 24. јуна 2019. године.

Размотрили смо владин предлог потенцијалних измена чланова 63 и 64 Закона и констатујемо да су они у суштини обесмишљени, уз инсистирање Владе на опстанку члана 62 Закона којим се, истина условно, црквена имовина проглашава за државну, иако то она никада није била у историји Црне Горе.

Никако не може да издржи тест елементарне логике чињеница да је Влади у децембру 2019. и у марту 2020. године био прихватљив предлог наше Цркве, којим се гарантовао правни субјективитет Цркве и верских заједница, који су стекле по свом историјском континуитету и ранијим прописима, а да јој је сада управо то постало спорно, те и да се питање Светиња сада напрасно и ултимативно условљава регистрацијом.

На основу свега изложеног, јасно произилази да Влада, за разлику од Цркве, ни овом приликом није имала искрене намере да се кроз дијалог дође до заједнички прихватљивог и одрживог решења, већ је позив за дијалог очевидно служио за нове уцене Цркве и актуелни политички маркетинг, у чему Црква не може и не жели да учествује.

Намере и циљ Владе је, нажалост, показао и показује вишемесечни прогон свештенства, монаштва и верног народа, почев од учешћа на мирним литијама, преко неодобравања привремених боравака свештенству и монаштву, до рушења Светиња.

Епископски савет, имајући у виду сложеност ситуације у Црној Гори, сматра да би прихватање нашег предлога измена и допуна Закона представљало пуно поштовање Устава и правног поретка Црне Горе и пресудно допринело смиривању тензија и напетости у друштву. У питању је јединствени начин да се превазиђу суштинске поделе и проблеми који већ дуже време потресају и раздиру Црну Гору.“

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде