И у доба највећег благостања одређен број људи спречен је да дође у цркву. Ова криза нам је свима подсетник на такве наше ближње, као и да без бриге и љубави према беспомоћним и угроженим и наше учешће на литургијама губи смисао.

Овако, за “Новости”, о саборности на Васкрс у овим тешким и посебним животним околностима које је наметнула пандемија вируса корона, говори владика западноевропски Лука. Указујући да је у Цркви Свети Сава у Паризу тајна васкрсења проповедана без присуства верника, а да је литургија преношена на званичној фејсбук-страници ове наше светиње, владика Лука наводи да је Епархија западноевропска, поштујући прописано, изналазила у овим бременитим временима одговарајуће начине да са својим верним народом “живи светотајински и молитвено”.

* Како се чува нација у оваквим тренуцима? Јединством?

– Видимо да се солидарност и јединство пројављују у свим државама. На националном нивоу, а такође и на локалном и глобалном кроз међусобно испомагање. Сви грађани, међу њима и православни верници, дубоко су свесни да својом стрпљивошћу олакшавају напоре здравствених радника и других надлежних служби. Оваква времена у историји често обележе и дубоке и проницљиве мисли и поступци различитих људи. Стога треба ослушкивати, биће на корист и данас и за наредна поколења.

* Када видите крај овој вирусној пошасти и какав човек треба да изађе из ње?

– Да се стрпимо колико је неопходно и да сви изађемо солидарнији. Да свест о нашој крхкој егзистенцији појача старање за друге људе. Дај Боже да нас подстакне да на светском нивоу дође до конкретних резултата, ако не у погледу комплексног питања заштите од вируса и болести, да макар сви имају приступ питкој води и неопходној храни.

* Вирус корона је зауставио и литије у Црној Гори? Хоће ли се, по вашем мишљењу, оне наставити када све ово прође?

– Задивљен сам препородом и слогом нашег народа у Црној Гори. Такође и промишљеношћу и прибраношћу митрополита Амфилохија и друге сабраће епископа који мудро штите вековну црквену имовину. Надам се и молим да се спорни закон што пре повуче и да се нађе правично, савремено и за све задовољавајуће решење. Свакако да у ширем смислу литије као сведочење мира и љубави, и као израз јединства по суштинским питањима правде и човечности, треба да остану засвагда надахнуће.

ЉУБАВЉУ ПРОТИВ БОЛЕСТИ

* ШТА нам се ово догађа? Је ли ово нека казна човеку?

– Човјек бачен на бурну брежину, како пева велики Његош, одувек се пита јел’ му земља творцем одређена за казну какву таинствену? Нарочитом оштрином ова питања нас пробадају у време болести, ратова и немаштине, изненадних смрти и страдања ближњих. Као хришћани, заједно са Његошем верујемо да “ово је највиша таина… овога су у гробу кључеви”. У људску историју и у гроб сишао је Бог. Бог који је сами Живот и сама Љубав. Даровао нам је васкрсење, победу над грехом и смрћу и дар да се назовемо деца Божја ако љубимо Бога и ако имамо љубав и заједницу једни са другима, као што пише Свети Јован Богослов.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде