Тиме је он и пре судске одлуке да ли ће се његов тродневни притвор са осам никшићких свештеника у градској полицијској станици продужити у затвору Спуж или ухапшенима дозволити да бране са слободе, већ стекао статус прве политичке „жртве“ вируса корона у СПЦ.

Хапшења у Никшићу многи доживљавају као „позив власт на грађански рат“ у већ ужареној ЦГ атмосфери после усвајања спорног Закона о верским слободама крајем прошлог децембра у којој је владика Јоаникије био глас разума и смиривања народног бунта.

Иако Црква званично није била организатор Световасилијевске литије 12. маја у Никшићу, већ следећег јутра, пре првих петлова, владици и свештеницима је изречена мера притвора од 72 сата.

Они се терете за „кривично дело непоступања по здравственим прописима за сузбијање вируса корона“, што је у већем делу јавности схваћено као нови прогон Цркве у ЦГ.

Владика Јоаникије (1959) родом је из Велимља, где је завршио основну школу. После гимназије у Нишићу, у Београду је студирао филозофију на Филозофском факултету БУ и Богословски факултет СПЦ.

Његов монашки пут започет пре три деценије у Ћелијама Пиперским водио га је од манастира Савина код Херцег Новог и Цетињског манастира до места в. д. ректора Цетињске богословије, где га је 1999. затекао избор за викара Митрополије црногорско-приморске у звању епископа будимљанског.

Сабор СПЦ је 2001, обновом Епархије будимљанско-никшићке коју је Свети Сава основао 1220, владику Јоаникија изабрао најпре за њеног администратора, а потом 2002. и епископа. Сматра се да је његовом заслугом у овој епархији обновљено и саграђено више од 60 цркава и манастира, враћен монашки живот, покренути епархијски лист „Свевиђе“ и издавачка делатност.

Осим што се бави богословљем, историјом СПЦ и књижевношћу, владика Јоаникије је 20. годишњицу епископске службе 2019. обележио књигом „Свјетлост свијетли у тами“.

У црквеним круговима познат је као тих, сталожен човек и молитвеник, кога би многи у СПЦ радо видели на њеном челу. Важи за епископа који брани своје мишљење и пред највишим црквеним ауторитетима, као и пред државним властима.

Политички и црквени извори спекулишу да је зимус глат одбио позив Београда да буде „домаћин“ Вучићеве божићне посете ЦГ, која је остала неостварена.

Пре тога био је на мети снајпериста, чији је циљ наводно био бизнисмен и добротвор СПЦ Миодраг Дака Давидовић. Због пута у Украјину током марта и априла провео је 28 дана у прописаном кућном „корона“ карантину.

Његова браћа архијереји тврде да је владика Јоаникије „духовни горостас коме тешко да ишта може наудити, нити га савладати, а камоли поломити“.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде