– На предлог Иницијативног одбора формиран је Организациони одбор за изградњу споменика Патријарху Герману. Поред ОпштинеТрстеник, у акцији су се укључили Удружење предузетника Општине Трстеник и Црквена Општина Велика Дренова. Аутор споменика је професор Драгољуб Димитријевић са Факултета примењених уметности из Београда, а благослов је даоВладика крушевачки господин Давид. Организациони одбор и Епархија Крушевачка прихватили су идејно решење Споменика, чија је вредност 23.000 евра. Споменик ће бити у бронзи висине три метра и биће постављен на прикладном месту у Великој Дренови уз консултовање струке. Средства се прикупљају путем донације привредних субјеката и физичких лица, која се уплаћују на посебан рачун у банци и до сада је сакупљено 650.000 динара. Споменик ће освештати Владика Крушевачки господин Давид, а биће постављен почетком идуће године, каже Герасим Атанаскковић, председник Скупштине општине Трстеник.

Патријарх Герман, односно Хранислав Ђорић, је рођен 19. августа 1899. у Јошаничкој Бањи. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију, у Београду и Сремским Карловцима. Завршио је Православо – богословски факултет у Београду. У Манастиру Студеници замонашио га је епископ шумадијски Валеријан и дао му име Герман. Био је викарни епископ моравички и главни секретар Светог архијерејског синода СПЦ, за епископа жичког изабран је 1956, а у исто време уређивао је „Гласник“, званични лист СПЦ. Године 1952.године изабран је за епископа будимског, а затим је 1956, постао епископ жички. На патријаршијски трон СПЦ је ступио 13. септембра 1958, а устоличен је у Пећкој патријаршији 29. маја 1960.године, као 43. врховни поглавар Српске православне цркве и на тој дужности је био од 1958. до 1990. године. Упокојио се у Београду 27. августа 1991. године.

За време његовог столовања у СПЦ Манастир Жича је обновљен у потпуности, успевши да обезбеди његово враћање у облик какав је имала у 12. веку. Сви важнији храмови СПЦ у тадашњој Југославији стављени су под заштиту републичких и покрајинских завода за заштиту споменика културе. У Београду је дозидана припрата на малој цркви Светог Саве на Врачару. Потпуно је осликан Храм Светог Арханђела Гаврила на Топчидерском брду. Милић од Мачве је, по његовом благослову, осликао Цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене на Вождовцу, чије фреске представљају право ремек дело.

Успео је да се избори за наставак изградње Храма Светог Саве у Београду, после више деценијске борбе са властима, градња је одобрена 1984. године, а започета 12. маја 1985. Чак 88 пута је подносио молбу и водио разговоре са разним нивоима власти. Активно је радио на отварању богословије и на издавању црквених листова за верско просвећивање народа, а обновио је и рад Православне богословије у Манастиру Крка.

О животу и раду Патријарха Германа је објављено више текстова, а најзначајнија је монографија Милана Д. Јанковића “Патријарх српски Герман у животу и борби за Спомен-храм”, као и књига Вељка Ђурића Мишине “Герман Ђорић, Патријарх у обезбоженом времену” 1-2.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде