Телеграм Грофа Бертолда који је Никола Пашић примио 28. јула 1914.

Никола Пашић, председник српске владе и министар иностраних послова, примио ју је у нишком хотелу „Европа”. Поштар који му је уручио ратну објаву касније је посведочио прве Пашићеве речи: „Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи.”

Велики рат, како је називан до почетка Другог светског рата, један је од најзначајнијих ратова које је Србија водила и који заједно са Балканским ратовима био борба за ослобођење и уједињење, трајао је до 11. новембра 1918. године, подсећа историчар др Александар Животић.

„Србија је у тај рат ушла, јер је била нападнута. Био је то рат у коме је Србија поднела огромне жртве, које ни данас нису прецизно утврђене, али је свакако, засигурно, страдала трећина војно способног становништва”, рекао је Животић за Танјуг и подсетио да је Србија тада практично поразила три велике империје.

Одавде су видели победу – осматрачница са Кајмакчалана

Србија је из Великог рата изашла као победница и створила југословенску државу, подсетио је Животић.

У Првом светском рату, учествовала је већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена савеза – Савезника окупљених око Антанте и Централних сила. Под оружјем је било више од 70 милиона људи, а од тога око 60 милиона је било мобилисано у Европи. Погинуло је више од 10 милиона људи, а око 20 милиона је рањено, подсетио је Животић на званичне бројке.

У децембру 2019. године објављено је капитално издање „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у Првом светском рату архивске граде Војног архива”.

Тај како су га назвали издавачки подухват века, успео је да сачува од заборава 322.778 имена и презимена славних предака, славом овенчаних српских војника и њихових команданата, који су у биткама говорили не „напред” него „за мном”.

Животић који је био рецензент тог пројекта, рекао је да је реч о именима војних жртава пописаним на основу војног архива.

„Иако се ни данас не знају прецизне бројке, Србија је и даље земља са највећим губицима. И даље се не знају све цивилне жртве, ни губици који су последице рата, а ни број жртава велике епидемије на крају рата”, додао је он.

Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, често се износи податак са Мировне конференције у Версају 1919. године, да је Краљевина Србија имала 1.250.000 жртава, а да то представља 28 одсто становништва које је имала пре рата. Француска је имала 10,5 одсто, а Немачка 9,8 одсто приближно као Аустроугарска, САД 0,2 одсто.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде