Фото и видео: Борис Мусић

Помаже Бог браћо и сестре. Преносећи вам благослов нашег Епископа и братске поздраве монаха манастира Дечани, овде смо вечерас сви заједно да саученицима наше Призренске Богословије покажемо братску солидарност нашег верног народа са Косова и Метохије са свима вама који сте вечерас сабрани у молитви и литијама широм Црне Горе. Дивимо се вашој устрајности, вашем  достојанству које већ два месеца показујете на овим молитвеним скуповима, на вашојвери. Свима сте нам пример и надахнуће.

Овде смо сви са једним разлогом – да бранимо светиње. Шта су те светиње за нас? Грађевине, уметничка дела, културна баштина? Не, много више од тога, браћо и сестре. Светиње су наши светионици у овоме свету који светле и као оријентири у мраку указују нам на пут Божији. Оне нам говоре ко смо били, шта јесмо и шта треба да будемо. Светиње су изнад свега видљиви израз наше вере, љубави оних који су их подизали и оних који су се у њима вековима молили. Бранећи светиње, бранимо свој дом, своје куће, своје породице, своје име, све оно што нас чини оним што јесмо. Зато су нам тако важне светиње и овде у Црној Гори и широм Србије, посебно на Косову и Метохији, али и свуда где наш народ живи.

Светиње су за нас залог СВЕТОСТИ а светост није неко натприродно својство, већ оно за што смо створени од Бога. Светитељи су људи као и ми али кроз чија дела се пројављује Онај који је једини свет, једини Господ Бог. Бити свет не значи само чинити велика дела или чуда већ пре свега препознати у сваком човеку светост Божију, лик Божији, као што рече један мудар човек… препознати орла у јајету, лептира у гусеници, светитеља у грешнику. Зато нас светиње не могу и не смеју раздвајати. Оне су увек биле и мора да буду место сусрета, место помирења, не само за нас хришћане већ и за оне који другачије верују у Бога. Манастир Високи Дечани у коме сам удостојен да будем игуман и који је 700 година стар никада не би опстао да није сведочио ту светост, да Свети Краљ Стефан Дечански није чинио чуда и доброчинства свим људима добре воље који су му прилазили, да нисмо у најтежим временима пружили руку свакоме ко страда без обзира на веру и језик. И данас Дечани и све наше светиње светле и хришћанима и муслиманима и свима који отворе своје очи за тајну лепоте и премудрости Божије.

Али данас, браћо и сестре, неки би да светиње виде само као културно-уметничка добра, као музеје, а не места молитве и Божије домове. Управо у томе је овај закон споран и неприхватљив јер отвара пут да се светиње које су вековима биле духовна уточишта и утеха нашем народу у Црној Гори претворе у државно власништво које Црква може само да користи као подстанар. МИ НИСМО И НЕ МОЖЕМО БИТИ ПОДСТАНАР – ДОМАЋИН У СВОЈОЈ КУЋИ НЕ МОЖЕ БИТИ ПОДСТАНАР. Зато смо овде да дигнемо свој глас и гласно и јасно кажемо НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ… Не дамо светиње јер не дамо своју веру, своје име, достојанство, јер не дамо свој дом. Управо као места молитве наше светиње су не само наше већ и свих људи добре воље јер када се са вером и љубављу саберемо на Литургију и на литију нема ту партија, нема ту ни народа ни језика, већ сви бивамо сједињени у Богу који нас сабира у љубави.

У томе је браћо и сестре тајна Цркве. Нису Црква само свештеници, монаси… Цео свет је позван да постане Дом Божији. Црква је као многоплодно дрво које хлад даје свима који под њега дођу да се одморе. Црква су ове литије у којима се литургија преноси на улице у радости и песми. Црква је гледано шире и сваки човек који препозна у себи и другима лик Божији, Црква је сваки цвет, и васцела твар је храм Божији који сведочи премудрост онога који нас је створио. Зато је Бог узео тело и дошао међу нас – да нас учини својима, да нам врати изгубљено достојанство, да подели радост са свима нама и да у тој радости разумемо да нисмо позвани да живимо као себични индивидуалци који се стално свађају, већ као браћа, као деца Божија у Христу сабрана и Духом Светим освештана.

Наш подвиг није борба која се заснива на подели, на сукобу, или не дао Бог на насиљу. Зло и насиље се не могу победити злом, тако се само зло умножава. Земаљске победе увек имају победнике и побеђене, а то се увек мења и никада нема крају тим борбама од Каина и Авеља до данас. Наша победа мора да буде победа свих, победа у којој нема заправо ни победника ни побеђеног, у којој и једни и други и трећи препознајемо истину и правду, доброту и честитост и скидамо са очију мрачни повез који нам не да да видимо истину. За такву победу треба духовно да војујемо и док год се будемо држали нико неће изгубити, већ ћемо поново наћи једни друге као своје.

 

Зато и са овога места позивамо сви заједно оне који су одговорниу овој земљи да савесно и разумно размотре новонасталу ситуацију и нађу заједно са нашим Епископима и народом пут који ће сачувати владавину права и закона и који ће учврстити мир да више никада не устане брат на брата и комшија на комшију. То можемо и треба да урадимо сви и што пре. ТО и само ТО ће бити победа свих нас.

А до тада наше је да овим молитвама и литијама палимо светла и указујемо да истину и правду и одагнамо лаж и неправду. У нашем манастиру има чувена фреска Христа са мачем. На њој пише да је то реч истине, истине која побеђује неправду, лаж. То није оружје јер ко се мача лати од мача ће и погинути како каже Свето писмо. Зато било какво насиље и мржња не сме бити наш пут. Истином, аргумантима, правдом, песмом и мирним крсним ходовима, осмехом деце ми само следујемо нашем Господу који нас учи да треба да будемо светлост свету и со земљи.

Зато, браћо и сестре, упалимо наше светиљке и одагнајмо мрак неистине, предрасуде, страха, горчине. Одагнајмо из срца сваку нетрпељивост и гнев. Пројавимо слободу истину и разум и Бог ће нам свима помоћи – и онима који су овде и онима који нису овде. Када упалимо светиљке у тој светлости видећемо лице свога ближњега и сви разумети  да нема нама радости ни мира уколико наша победа не буде победа братске љубави, свега онога што су највећи синови ових планина и крша сведочили управо градећи светиње као знак и подсетник да су оне места нашег сусрета са Богом и једних са другима, места која нас уче истинском људском достојанству.

Бог нека вас благослови, Мир Божији и благослови Светог Краља Стефана и свих светих просијавших на Косову и Метохији и свуда по свету да буду са свима вама. Амин!

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде