Председник Сједињених Америчких Држава Вудро Вилсон наложио је да се 28. јула 1918. године на Белој кући, на зградама јавних установа и на црквама свих вероисповести у САД истакне српска застава. У поруци америчкој јавности изнео је и разлоге због којих се одлучио на тај гест, можда без преседана у дотадашњој дипломатској историји.

„У недељу 28. јула – поручио је председник Вилсон – навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенито је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становника и војној моћи… Иако је њихова земља опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани нaдмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност”, навео је председник Вудро Вилсон и у наставку поруке коју су објавили амерички листови поручио:

Фото: Пиксабеј

„Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећање са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом.”

„Сигуран сам да се правда за Србију налази на самом врху свих поимања правде у мислима сваког мислећег и патриотски оријентисаног човека у САД”, навео је председник Вилсон у телеграму поводом 28. јула који је упутио Николи Пашићу, председнику Владе Краљевине Србије.

Само месец дана пре него што је српска застава истакнута на Белој кући и пре наведених дирљивих и снажних порука председника, у САД је 28. јун 1918. године обележен као велики српски празник – Дан Косова. Морално и победоносно пулсирање Косовске битке тако се 530 година доцније пренело на свет ојађен до тада никад незабележеном кланицом Великог рата.

Америчка штампа усхићено је писала о читавом низу манифестација које су приређиване током јуна 1918. године, а посебну пажњу је посветила ономе што се догодило у чувеном њујоршком хотелу „Валдорф Асторија”, када се поводом Дана Косова окупило 3.000 елитних званица.

У том таласу узнесене подршке Србији и српском народу у САД, поготово је била важна улога државног секретара Роберта Лансинга који је имао велики утицај на председника Вилсона.

У приврженост Србије и српског народа светим начелима слободе, правде и истине, начелима преточеним и на америчку заставу, Лансинг се уверио у непосредним разговорима са славним Михајлом Идворским Пупином, са Љубомиром М. Михајловићем, првим српским послаником у Вашингтону, као и са др Давидом Албалом, српским капетаном и дипломатским повереником, који је онда био водећи ауторитет јеврејске заједнице у Србији.

Разуме се да искреност и убедљивост поменутих заступника српских интереса не би били довољни, да српска војска и српски народ у Великом рату нису на трагичан и херојски начин потврдили своју дубоку, стварно испољену приврженост начелима слободе, правде и истине. Због тога је Роберт Лансинг и изјавио: „Једног дана када се историја овог рата буде писала, њено најславније поглавље зваће се Србија.”

Ето још једног у низу разлога због којих би јавност у Србији, не само на „округле” годишњице, требало да се сети јуна и јула 1918. године, па и 28. јула, када је српска застава била истакнута над Белом кућом.

У алманаху културе сећања могла би да се на данашњи дан сваке године отвори баш та страница, која 2019. није промакла ни председнику САД Доналду Трампу. У поруци председнику Републике Србије Александру Вучићу, поводом Дана државности, 15. фебруара, Трамп је написао:

„Ове године се, од прославе стоте годишњице од када се српска застава вијорила над Белом кућом, окрећемо ка томе да обезбедимо да наредни век нашег партнерства буде на сличан начин посвећен миру, просперитету и слободи.”

Подсећамо да је 28. јула 2018, захваљујући великом ангажовању српске дипломатије, министра Ивице Дачића и амбасадорке др Љиљане Никшић, у Представничком дому САД одржана свечаност, у присуству премијерке Ане Брнабић, на којој је тада обележена стогодишњица догађаја. Истог дана је ранији амбасадор САД у Србији, Кајл Скот, истакао српску заставу у својој београдској резиденцији.

Прошле године је новоименовани амбасадор САД Ентони Годфри предао америчку заставу министру Дачићу, као поклон Представничког дома САД за Музеј српске дипломатије.

Репрезентативну монографију „Кад се вијорила српска застава на Белој кући” о 28. јулу 1918, објавио је недавно београдски издавач „Књига комерц”. Захваљујући свесрдном ангажовању директора Бобана Стојиљковића, у прилици смо да на основу текстова из ове добродошле књиге најавимо фељтон који ће ускоро бити објављен на страницама „Политике”.

 

Твит и телеграми

Улива наду чињеница да 28. јул 1918. није заборављен ни ове године. Сведочи о томе твит Јустине Пупин, чији је прадеда стриц, славни Михајло Идворски Пупин, учинио толико у постављању снажних темеља српско-америчких односа.

 

 

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде