Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану је српска средњовековна православна црква из XIV века која се налази у селу Старо Нагоричане, 13 километара источно од Куманова, Македонија.

 

Црква је посвећена Светом великомученику Георгију и задужбина је српског краља Милутина (једна од 40 које је краљ подигао и обновио, највише од свих Немањића и осталих српских владара). Према натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала, цркву Светог Ђорђа је саградио српски краљ Милутин 1312/1313. године на темељима старије цркве.

Према легенди, на месту данашњег храма византијски цар Роман IV Диоген је у 11. веку изградио цркву из благодарности према пустиножитељу Светом Прохору Пчињском, који му је прорекао успон на византијски престо. Сусрели су се ту, док је млади Адегеон (Диоген) био у лову. Будући цар је заиста у тој области, тада владао као “стратег”. Прохор је у близини данашње цркве живео 28 година у испосници.

Краљ Милутин је дао да се надзида горњи део, на порушеним зидовима старог храма. Фреске у цркви су завршене 1317/18, у време игумана Венијамина, о чему говоре натписи у цркви изнад западног портала. Фрескопис су 1318. године довршили сликари Еутихиос и Михаел. Храм је саграђен у облику уписаног крста са једном куполом на средини и четири мање, на зидовима старије цркве правоугаоне издужене основе, постављене у правцу запад-исток, са полукружном апсидом на источној страни. Олтарски простор је сразмерно велики и посебна је целина, наставља се на простор наоса, који у свом источном делу има сва три дела по схеми уписаног крста. Замисао по којој је направљен олтарски простор и његова сразмерна величина говоре о солунском, односно цариградском извору, због чега у том погледу претходи призренској катедрали Богородици Љевишкој. Сви елементи горње конструкције у занатском смислу су беспрекорно урађени. Полуобличасти сводови саграђени за краке уписаног крста, носе главну куполу и пружају се до обимних зидова грађевине. У овом храму се 1330. године, уочи битке код Велбужда, причестио и молио пред иконом Светог Ђорђа српски краљ Стефан Дечански. Касније је у боју, са својим сином, тада младим краљем Душаном, оставрио највећу победу и историји средњовековне Србије. Србија је након битке постала најмоћнија сила на Балканском полуострву. У самом боју гине и бугарски цар Михајло III Шишман, цар Михаило је по наређењу краља Стефана сахрањен у Цркви Светог Ђорђа у Старом Нагоричину.

 

Током првог светског рата, Бугари су 1917. године око цркве и унутар ње копали до два метра дубине, тражећи гроб цара Михаила Шишмана. 1929. године храм је био у очајном стању. Зидови са спољашње стране су били затрпани наслагама шута и земље до висине од једног метра. Храм је пропадао од влаге, коју су привлачили гробови ископавани у порти. Зато је затворено гробље и кренуло се учвршћењем темеља. Када су вршени радови – копано око храма 1930. године, откривена је велика топовска граната која није експлодирала, заривена дубоко у земљи. У јуну 1930. године, под руководством архитекте Ђурђа Бошковића, отпочела је обнова која је завршена 1932. године. ​

 

“Македонска Православна Црква” настала је 1967. године, неканонским одвајањем од Српске Православне Цркве. Након раскола и оснивања тзв. “Македонске Православне Цркве”, ова Милутинова задужбина је одузета Српској Православној Цркви. На јарболу испред цркве је постављена македонска застава, а наш народ може се једино поклонити овој светињи, не и користити као богослужбени простор. Српска Православна Црква није у канонском јединству са самопроглашеном “Македонском Православном Црквом”.

Црква је под заштитом УНЕСКО-а и проглашена је спомеником културе првог реда.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде