“Човек је номад по срцу свом, по мисли својој, по идеалима својим. Он је номад по вољи Божјој, која га је ставила међу огромна пространства неба и земље. Давнашња и данашња страст, да се лети, путује без путања и станица и граница, то је пробој номадства човечје природе. Воља Божја: то су стазе и реке, путовања и сретања и низови живота и другова; а не државе и границе, коље и бајонети, паланке-тамнице у којима слободног човека као миша дави господар, сусед, обичај, критика. Тристан од множине жеља није могао да умре; а сваки човек има крик оног песника који је записао: Или аскетство или путовања, јер ништа друго нема!”

Исидора Секулић

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде