“Ако бисмо могли замислити ситуацију у којој се мере о забрани јавних окупљања не би односиле на вернике, и тада би због јаванђелске вере која нас учи да је ближњи наш живот, оне требало да буду поштоване и примењиване од стране хришћана. Због тога је најтрезвеније да поштујемо све одлуке и препоруке градских, републичких и државних власти којима се настоји спречити ширење овог опаког вируса и спасти што већи број живота. Не смемо дозволити да угрожавамо животе својих ближњих, јер су они за сваког правог хришћанина највећа светиња”, написао је владика у писму верницима на Лазареву суботу.

Епископ Димитрије осврће се и на ставове појединих верника који, када би им указао на страшне последице које је корона вирус оставио и оставља у Италији, просто констатују да су Италијани најстарија нација у Европи, „доводећи ме, хоћу да верујем несвесно, пред закључак да ти људи, због своје старости и болести, не заслужују љубав својих ближњих и нашу пажњу“.

“У колики смо само понор безосећаја упали, мислећи да бранимо веру, и колико живимо живот измештен из реалности која нас окружује?! Зато, пробудимо се и видимо: Није нападнуто хришћанство, него здравље и животи милиона људи свих вера и нација са којима ми православни хришћани делимо овај Божији свет”, речи су владике.

Као што знамо, јавност полемише и око тога да ли је Света причест (Евхаристија) прхватљива у време када се налазимо у стању панденије. Ставови за и против су нарочито појачани након снимака из цркве Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву, где је служена литургија поводом Великог четвртка, уз присуство великог броја верника, који су се причешћивали једном кашиком, како се то иначе ради.

Не овим поводом, еписком Димитрије је написао да Света Евхаристија јесте лек и за исцељење ове нове болести с којом се сусрећемо, али не као медикамент који ће сам по себи да нас сачува од заразе “него као израз љубави једних према другима и тиме предпокушај Христове победе над смрћу”.

“Ако се Евхаристијом служимо да покажемо себи и другима да смо бољи верници од наших ближњих, онда је узалуд приносимо. На крају, ако журимо да учествујемо у Светој Евхаристији у манастирима да бисмо се наругали одлукама својих пастира сматрајући их за ништавне, или за одраз маловерја – узалуд тамо идемо. Тамо где нема јединства, него су поделе, нема ни Евхаристије. Тамо где нема благодарности, него је озлојеђеност, нема ни праве Евхаристије. Тамо где нема служења, а има самодовољности, нема ни Евхаристије. Света Евхаристија се служи само онда када је служимо као једно Богу благодарно тело, без унутрашњих раздора, без надимања над другим верницима и без гордог оглушивања о молбе и благослове наших пастира”, обартио се владика верном народу.

Према његовим речима, та два сата нашег заједничког недељног и празничног сабрања и делања, што и значи реч литургија, сада можемо, осим личном молитвом, будући да нам је заједничка онемогућена, племенити и на другачији начин, не мање свет од уобичајеног.

“Наиме, можемо се (уз све прописане мере предострожности) потрудити око неког болесног, старог, или просто некоме од њих коме је ограничено кретање обавити неопходну набавку и опет се, после такве „литургије“ причестити. Зар не би ово био диван начин да живимо нашу веру у овом времену кад смо сви на испиту, себе духовно обогаћујући, а ближње, колико нам је могуће, и духовно и материјално?”, питање је епископа Димитрија над којим би сви требало да се замислимо.

Како његове речи изгедају у пракси могли смо, између осталог, да видимо недавно и на примеру манастира Житомислић, чије је братство обавестило народ да ће за празник Благовести, манастирске капије, на жалост, бити затворене.

“Са тугом, али исто тако са пуном одговорношћу и љубављу једних према другима, сходно препорукама нашег Епископа, а у складу са одлукама Кризног штаба Херцеговачко-неретванског кантона, донели смо ову одлуку. Узимајући у обзир све веће ширење корона вируса у Мостару, а однедавно и у суседној општини Читлук, морамо показати још већу дозу опреза и остати у својим домовима. Благовештење ћемо прославити тако што ћемо свету литургију служити само ми, братство свете обитељи, а ви браћо и сестре, у то време, у својим домовима, станите на усрдну молитву! Иако раздвојени физички, будимо обједињени свезом Духа у молитви која, и на овај начин, може бити саборна”, наведено је у Одлуци.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде