Оригинални текст прочитајте кликом на линк.

Црногорски председник изазвао бес планом да се одвоји од Српске православне цркве, и њених веза са Русијом.

Изграђен у готово вертикалну стену која гледа на долину, невероватни манастир Острог једно је од највећих светиња на Балкану. Саграђен у 17. веку, овај манастир преживио је ратове и преврате који су уобличили најнестабилнији регион у Европи.

Комплекс цркава и конака сада је симбол друге битке за културни идентитет и у хришћанском православном свету – а то је битка за власт и национални идентитет.

Photographer- Roger Hutchings:Corbis Historical via Getty Images

Манастир припада Српској православној цркви, иако се налази у Црној Гори, најмањој од шест држава бивше Југославије. Председник Мило Ђукановић жели да успостави посебну Црногорску православну цркву и што више удаљи своју земљу од Србије и Русије. Као део ове замисли, Влада би могла да одузме црквену имовину, укључујући и Острог. Верници су, међутим, јасно ставили до знања коме су наклоњени.

Протести против овакве ситуације све су бројнији у овој маленој држави која броји око 620,000 становника која је ретко показала пркос и неслагање са човеком који је током своје државне службе од оданог следбеника Слободана Милошевића постао лидер који је најдуже на власти у читавој Европи. Црна Гора је “освојила“ Запад учлањењем у НАТО 2017. године, као и кандидатуром за чланство у Европској унији, али окретање леђа српској цркви био је, за многе, корак предалеко.

“Никада кроз историју атеиста и комуниста није оснивао цкрву” Јован Радовић, свештеник у Острогу, каже на тераси испред добро снабдевене сувенирнице. “Невероватно колико је он посвећен овом задатку. Улога цркве је да спашава људе од греха, а не да ствара нове нације.”

Photographer- Savo Prelevic:AFP via Getty Images

Борба за моћ и међусобна сумњчавост бојиле су однос између цркве и државе у историји читаве Европе. У крви и земљи балканске политике, црква је симбол једне нације колико и језик и границе. За разлику од католика код којих папа има врховну власт, православне цркве имају појединачне патријархе.

Ђукановић, који се иззражава као “невјерник”, води Црну Гору што као премијер, што као председник или шеф партије већ три деценије. Изњедрила га је Југословенска комунистичка партија да би потом земљу довео до демократије и потом независности од Србије 2006. године. На том путу, избацио је стару валуту, динар, и једнострано увео немачку марку, па потом и евро. Сад је бацио око на још један драгуљ на његовој круни оца нације.

Његова настојања прате раздвајање Украјинске православне цркве од Московске патријаршије 2018. године након више од три века. Ова дешавања део су дезинтеграције Украјине од Русије након хладног рата поводом Путинове анексације Крима и рата на истоку. Украјински председник својевремено је говорио о “цркви без Путина.”

Украјинску шизму благословио је Васељенски патријарх са седиштем у Инстанбулу, Вартоломеј константинопољски. Она је значила формализацију де факто постојеће сепарације, док Ђукановић мора или да убеди клир да пређе у његову цркву, или да створи ову институцију ни из чега. “Црногорска православна црква” основана 1993. године није стекла много присталица у земљи. Патријарх Вартоломеј је наводно против настојања званичне Црне Горе.

Влада чију већину чини Ђукановићева странка у децембру је усвојила закон којим се од верских заједница тражи да докажу власништво над земљом и објектима које су им припадале пре 1918. године, или ће ова имовина постати државна.

Мада се закон примењује на све верске заједнице, готово три четвртине Црногораца су православни хришћани и време је од кључног значаја: ради се о времену када су Црна Гора и Србија постале део Југославије у предворје Првог светског рата. Њихове цркве са вековима старим светињама уједињене су убрзо након тога уједињене су у оквиру Српске православне цркве.

“Сада је важан тренутак за еманципацију Црне Горе” рекао је Ђукановић у јануару. Он је позвао на “даљи развој црногорског друшва, укључујући обнову аутокефалне православне цркве.” Ово би помогло сузбијању српског национализма и напора београдске патријаршије да наруши суверенитет његове земље, казао је Ђукановић.

Photographer- Savo Prelevic:AFP via Getty Images

Српски предсједник Александар Вучић рекао је да Црна Гора може да ради шта хоће након мирног одвајања пре 14 година, све док је заштићено наслеђе и права етничких Срба. Он је наговестио да је овај потез резултат сумње међу западним силама да Руска православна црква има утицај на Српску.

Верници у Црној Гори такође су скептични када је ријеч о мотивима за овако нешто. Оно што је важно, кажу они, јесу дубоке историјске везе, заједничка религија и језик међу суседима на Балкану. Десетине хиљада људи излазе на улице у главном граду, Подгорици, и неколико других градова, два пута седмично, и траже да се закон повуче.

“Црквена имовина је светиња и ниједна власт не би смела да покуша да је одузме” каже Предраг Шћепановић, свештеник у Подгорици који је предводио протестну литију. “Власти желе да нас ослабе тако што ће одузети нешто што је већ 800 година наше.”

Црногорски премијер Душко Марковић дао је гаранције да се цркве и манастири неће користити другачије него до сад иако држава постане номинални власник. Свештенство каже да је то трик и да они желе да власти врате црквену имовину која је конфискована током комунизма.

Photographer- Savo Prelevic:AFP via Getty Images

Политички гледано, оваква реакција изненадила је Владу, како кажу западне дипломате, које су разговарале са нама уз захтев да остану анонимни. Међутим, Влада је морала да сузбије утицај Русије, која има блиске везе са српским свештенством, како они кажу.

Један црногорски суд је маја прошле године осудио 14 лица, укључујући двојицу опозиционих активиста, два Руса, и неколико Срба, за припрему државног удара како би оборили Владу, убили Ђукановића и спречили придруживање ове мале земље НАТО-у. Овај план је пропао, али је Русија и даље претња, према речима црногорског министра одбране.

Српска црква учествује у напорима да се понизи Црна Гора јер “не признаје истински Црну Гору као независну државу” каже Милош Николић, писац закона и главни званичник Ђукановићеве политичке партије. “Она нашу независност види као нешто привремено и да ће се, пре или касније, Србија и Црна Гора поново ујединити.”

За Горицу Ивановић, педесетседмогодишњу пензионерку из Подгорице, црква има већу моћ него њен некада омиљени политичар. Она је узнемирена чињеницом да се Ђукановић окренуо против верске заједнице како би национализовао црквену имовину.

“То нема смисла, и срце ме боли” каже она, чврсто држећи икону са Христовим ликом док учествује у литији. “Нама светиње значе све на свету.”

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде