Снимање филма о једној од најславнијих битака и победа коју је извојевала Војска Републике Српске почело је ових дана. Слађана Зарић каже да је филм базиран на сведочењима људи који су били учесници борбе из различитих јединица на различитим линијама фронта.

– Пред екипом је обиман и захтеван посао, а посебан проблем је недостатак дневних извештаја по јединицама, који више не постоје – навела је Зарићева и додала да ће због тога кључну улогу имати сведочења учесника битке са којима су у току интервјуи у Бањалуци.

Навела је да ће радња филма обухватити период од тренутка када трупе хрватске војске прелазе Саву.

– Од тада почињемо да причамо шта се догодило јер се заборавља, поготово у Србији, да је у то време погинуо велики број војника из Србије, односно из војне поште из Врања. Тада су убијена 32 младића. Имамо и причу о логорима, страдању српског становништва у Дервенти, Оџаку, Сијековцу и другим местима, те о недостатку кисеоника за бебе у бањалучкој болници – рекла је Зарићева, а преноси РТРС.

Зарићева је истакла да ју је током неколико дана снимања сведочења учесника битке највише фасцинирао тадашњи морал војника.

– Сведочења војника који су се борили и видели колики је отпор пружан и колике губитке је имао непријатељ говоре колико су бесмислене приче о политичкој подели. Да је била политичка подела, не би било више од хиљаду мртвих – додала је Зарићева.

Филм о пробоју коридора биће сличан њеним ранијим остварењима инспирисаним ратним догађајима, као што су „Ратне приче са Kошара”.

– Kао и у тим случајевима, биће то документарно-играна, односно наративна форма. Још не знам како ће се звати филм, али размишљала сам да то буде ‘Ратне приче са Kоридора’. О томе ћу још да размислим – рекла је Зарићева.

Филм се снима у копродукцији Радио-телевизије Србије, Војно-филмског центра „Застава филм”, односно Министарства одбране Србије, и Радио-телевизије Републике Српске.

Милорад Kојић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, казао је да ће филм сачувати од заборава херојски подвиг српских бораца и да је пробој коридора значко кисеоник за западни део Републике Српске.

– Битка није била само кисеоник за 12 беба, већ је то био кисеоник за цео западни део Републике Српске – навео је Kојић.

Акција Kоридор 1992.

Војна операција која је окончана пробојем коридора трајала је од 14. до 28. јуна 1992. године на просторима целе Посавине. Пробојем је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дела Републике Српске и Републике Српске Kрајине, са око милион и по становника.

У акцији „Kоридор 1992” погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Kрајине, а рањено је 1.918 бораца.

Акција је почела након што су снаге ХВО, заузимањем Модриче, пресекле копнени пут између западног дела Српске и тадашње САО Kрајине са источним делом Српске и Србијом.

Овом битком ослобођени су Модрича, Одшак, Дервента и Брод, а комплетна операција пробоја и обезбеђивања Kоридора завршена је 6. октобра 1992. године, изласком српске војске на реку Саву на простору Брода.