Василије, милошћу Божијом, митрополит Захумски и Херцеговачки,

Пишем због потврде истине, да знају хришћани како бијах неко вријеме у Острогу, у пустињи. И приложих овдје драговољно свој труд. И свој иметак не поштедјех Бога ради и милости Свете Богородице. И обнових иза неко братство, као што се само дјело показује собом.

Многи ми пакост чињаху, али Бог помоћник мени бјеше у сваком дјелу добром. И пишем на узнање служитељима црквеним, који послије мене служите Богу и Светој Богородици у Острогу, у студеној стијени. Топлоте ради Божије, да знате и ви и хришћани који послије мене будете, да купих Вељи До за дванаест и по гроша. И Спижића земљу у Добром Пољу, од пута до ријеке, и с јазом, за два гроша, а што је његово било под лозом, то је приложио цркви. И да сам купио Зануглицу од Милановића, од Раича и од Вумила за грош и букилу пшенице – бијаше пшеница скупа. И од Петра Живковића да сам купио Зануглицу за два гроша, а више да сам му дао, види Бог и Света Богородица.

То све приложих и дадох цркви у Острогу за исхрану и утјеху братији. Тамо гдје ми је други труд и иметак, који приложих и дадох за своју душу од своје усрдности, ту нека је заједно и ово вишеписано. Све предадох у руке Вишњег Бога и Светој Богородици.

Анатема:

Купих Вељи До и све Владовића и Зануглице. Бог је свједок. И ко би покушао да нешто отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу, и стоку са синовима и сав његов иметак да му Господ Бог затре и распе одједном у вјекове. Амин.

Да његов дом настрада у вјекове. Амин.