Фото: Јелена Тасић

Највиши управни суд Турске новембра 2019. поништио је одлуку којом је Хора – Карије џамија 1945. претворена у истоимени музеј, али је Ердоган предност у другом „поџамљењу“ некадашњих православних богомоља, ипак дао Светој Софији, некад највећој цркви хришћанског Истока.

Она је ове године у јулу после 86 година колико је била музеј поново претворена у џамију у којој је, под управом турске Дирекције за верска питање обновљен молитвени живот, уз заклањање византијских мозаика завесама.

Ердогановим декретом од прошлог петка некадашњи манастир Хора из надлежности Министарства просвете, који је о њему бринуо док је био музеј, прешао је у руке Дирекције за верска питања – Дијанет.

Ова дирекција се још није званично огласила, нити је Ердоган за сада, као у случају Свете Софије, саопштио датум кад ће Хора – Карије џамија, званично бити отворена за клањање.

Турски медији спекулишу да ће и у Хори бити промењен „модел“ из Свете Софије – бесплатан улаз, завесе преко мозаика и фресака током молитве.

Проблем је, међутим, компликованији зато што би завесе морале да се поставе готово на свим зидовима у храму украшеном византијским мозаицима и фрескама.

Одлука да и овај некадашњи манастир на западној обали залива Златни рог поново постане џамија изазвала је нови талас протеста грчких и кипарских државних власти, дела Цариградске патријаршије у дијаспори – у САД и Аустралији као и Руске православне цркве.

Цариградски патријарх Варломеј се, као и у случају Свете Софије, до сада није огласио.

Зато је Синод Православне цркве на Криту, која је под јурисдикцијом Цариграда, саопштио да последње одлуке турских власти „свесно вређају верску свест, културни идентитет, дијалог и узајамно поштовање“.

Црква на Криту позвала је „светску заједницу да створи институционални оквир који ће сачувати, заштитити и поштовати идентитет и историју споменика светске културе, укључујући манастир Хора и Свету Софију“.

Кипарски митрополити иду корак даље тражећи да се „ако Унеско није способан да заштити културну баштину, створи друга организација која има способност да реагује“.

Руска православна црква осудила је одлуку Анкаре, али је указала и на штетно понашање цариградског патријарха који „разједињује православни свет“, што га је „лишило утицаја и у сопственом дому“.

Портпарол турског Министарства спољних послова Хами Аској током викенда одбацио је оптужбе званичне Атине да је друго „поџамљење“ Хоре „још једна провокација према међународној заједници и непоштовање споменика људске цивилизације“.

„Џамија Карије, попут Велике џамије Аја Софије и других културних добара на нашим просторима припада Турској и то је наше власништво. Турска пажљиво штити своја културна добра у оквиру турске традиције толеранције која потиче из њене културе, историје и права и одговорности проистеклих из међународних конвенција. Промена статуса споменика светске баштине није у супротности са Конвенцијом Унеска о заштити светске културне и природне баштине“, изјавио је Хами Аској, оптужујући истовремено Атину за непоштовање права турске мањине у Грчкој.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде