На данашњи дан, 11. фебруара 1993. године, упокојила се српска песникиња Десанка Максимовић /1898-1993/, члан Српске академије наука и уметности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу и родољубљем.

Тим поводом подсећамо вас на стихове које је наш духовни отац, блаженопочивши Митрополит Амфилохије, надахнут њеном поезијом и личношћу, написао 1988. године поводом њеног деведесетог рођендана. Песма је дeо његове збирке песама “У јагњету је спас”:⁣

Десанка Максимовић
Поводом деведесетог рођендана
Ко је и шта је она?⁣
Згуснуто слово или неувенљив цвијет⁣
Осмјех неба⁣
Нада саткана од планинског жубора⁣
и мириса покошених трава⁣
ткање сеоске ткаље⁣
у које се уткива тихи повјетарац⁣
и пољски цвијет⁣
Смирај сунца⁣
јутарњи славујев пој⁣
Крвава бајка⁣
из дубина крик!⁣
Прворођена, задахнута дахом Божијим⁣
изаткана у дубинама земље⁣
ослобођена свјетлошћу сунца⁣
Сверодна мајка која рађа⁣
и остаје дјева⁣
стара колико свијет⁣
обнављање свега чега се дотакне⁣
наш стид и наша чистота⁣
и пјесма наша⁣
најмилија сестра Владике Рада⁣
вјечито дјетињство⁣
и помиловање наше!

Блаженопочивши Митрополит Амфилохије је своје сећање на нашу најзначајнију песникињу поделио и са сабранима на трибини „Ријеч четвртком“ Удружења књижевника Црне Горе, која је одржана јуна 2018. године у порти манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици, поводом 120. годишњице њеног рођења:

“Свети Сава, Марко Миљанов и Десанка Максимовић су једна вертикала нашега бића. Ово је трећи пут да учествујем у сећању на њу. Први пут је то било поводом деведесетогодишњице њеног живота у Панчеву, када сам био епископ у Банату. Онда смо организовали вече њој посвећено, а други пут је то било исте те 1988. године у Удружењу књижевника Србије. Тамо је била и она присутна и ја сам пред њом прочитао своју пјесму њој посвећену.

Она је по свом смирењу реаговала у смислу: па гдје си то нашао да о мени тако нешто напишеш? А ја сам то послије тог сусрета у Панчеву, надахнут њеним ликом, забиљежио. Мислим да је то један од покушаја да се ослика њен лик, њена личност. Оно што је она била, и као човјек и као стваралац, и као пјесник. Она је једна од ријетких личности које сам срио у животу са таквом чистотом и таквом добротом. Са таквим смиреноумљем и смиреношћу стајала је она ту, у Удружењу књижевника Србије, на тој вечери, као да се уопште то ње не тиче што је неко хвали, него као да је то неко други о коме се говори. А већ је била старица од деведесет година. Па, ето, мило ми је да и преко ове пјесме она буде вечерас овдје међу нама и са нама, и баш на овоме мјесту.

Десанка је била истога духа као Марко Миљанов, који је био истога дух са Светим Савом. Једна изузетна личност, добро је што смо и ми са њом, што је се сјећамо, и што се она нас сјећа.”

Извор: www.mitropolija.com

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде