Децембра ове године навршила се 131 година од рођења краља Александра Првог Карађорђевића и сто година од потписивања Версајског мировног уговара чиме је званично завршен Први светски рат и утврђене границе нових држава у Европи.

Реч је о значајним међусобно повезаним догађајима у историји српског народа, у којима је краљ Александар имао изузетно важну улогу. Пре 131 годину, децембра 1888. у кући свога деде краља Николе Петровића рођен је краљ Александар Први.

Ту је провео детињство. Школовао се у Швајцарској и Санкт Петербургу. Постао је престолонаследник 1909. године, па потом регент у периоду 1914–1921. и краљ од 1921. до 1934. године.

О краљу Александру и његовој улози и заслугама у борби за ослобођење српског народа, стварању Краљевине СХС – Југославије, њеној спољној и унутрашњој политици написано је више студија.

Био је победник у два балканска рата и Првом светском рату, прослављени врховни командант српске војске, храбри ратник и мудри стратег; главни иницијатор отварања Солунског фронта и стварања Мале антанте (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка) и Балканског савеза (Краљевина Југославија, Румунија, Чехословачка и Турска) као заштите од земаља које се нису мириле са версајским мировним поретком у Европи.

Као владар са великим међународним угледом настојао је да Југославију учини што јачом, сигурнијом и независнијом што је многима сметало, па је постао прва жртва фашиста.

Био је поборник највиших политичких циљева у земљи оптерећеној тешким наслеђем и у сложеним друштвено-политичким приликама у Европи у међуратном периоду.

Замера му се на стварању Југославије, иако је у њој окупио и ослободио свој народ, а занемарује се чињеница да је већина политичких, војних и интелектуалних елита у Србији и Хрватској била за уједињење, уз промене у међународним односима после Октобарске револуције, при чему је Србија изгубила Русију као верног пријатеља.

Веровало се да ће стварањем велике уједињене државе, засноване на интегралном југословенству бити могуће обезбедити бржи развој, самосталност и независност земље.

Наведено јасно указује да краљ Александар Први Карађорђевић заузима значајно место у историји српског народа, па се оправдано поставља питање који су разлози што до пре две године у Београду није постојала улица с његовим именом и што му још увек није подигнут споменик?

Очекујемо да овом великом српском владару, једној од првих жртава фашизма, и његовом оцу краљу Петру буде подигнут споменик у Београду, као и да се поврате називи улица са њиховим именима у осталим градовима Србије. Тиме би било исправљено неоправдано заборављање великана наше историје.