Права кулминација се дешава у јануару текуће године, госпођа Радмила Милентијевић у интервјуу за дневни лист Политика, на питање новинара о ситуацији у дијаспори, ван контекста интервјуа, дала несмотрен, нетачан и недвосмислен одговор.

У одговору на поменуто питање новинара, именована је изнела неосновану констатацију да је епископ Иринеј „лично разорио српско духовно језгро у Њујорку“. С тим у вези, неопходно је јавности предочити праву истину, што ћемо и урадити овде, ослањајући се и на званично саопштење Епархије Источноамеричке Српске Православне Цркве.

Да се вратимо на почетак

Ова проблематика датира од 2016. године, на дан празника Христовог Васкрсења, када је неугасиви пожар готово уништио Саборни храм Светог Саве у Њујорку, и тиме нанео огромну рану српској православној заједници у Њујорку. Подсећамо, ово се дешава пре доласка епископа Иринеја на трон Епархије источноамеричке.

Поред тога, зграда парохијског дома није више била у стању да се користи за сабирање верних њујоршке заједнице, јер је под зубом времена прилично оронула. Управо ради тога, Епископ је, сагледавши комплетну ситуацију на парохији, сходно црквеном Уставу поставио парохијско Повереништво, састављено од стручњака из разних области, како би се на тај начин, и уз највећи могући опрез, обновио не само храм, већ и жива хришћанска заједница.

Кућа у предграђу Њујорка купљена је на легалан начин

Садашња резиденција Епархије источноамеричке, купљена је од продаје претходне резиденције и епархијских средстава. Неистините су оптужбе да је епископ „распустио парохију у Њујорку и потрошио силни новац“. Сва средства намењена изградњи Саборног храма у Њујорку и њујоршкој заједници уопште, коришћена су искључиво за обнову храма и одржавање парохије.

Данас, хвала Богу, број парохијана непрестано расте. Нажалост, овакве и сличне оптужбе које износи гђа Милентијевић нису никаква новина, јер је именована и раније износила овакве и сличне оптужбе против епископâ, а и против свештеникâ који су служили олтару Саборног храма њујоршког.

Напомињемо и чињеницу да је резиденција, добротом њених претходних власника, купљена скоро упола цене, што представља добит коју врло добро разумеју сви они који познају њујоршке стандарде. Довољно је споменути то, да сваки просечни стан у граду Њујорку изискује вишу цену од оне за коју је купљена Епархијска резиденција. Усто, бивши власници су били нарочито благородни када су сазнали да ће њихова бивша кућа постати Епархијски центар једне цркве, па су том приликом одлучили да Епархији поклоне значајни део стилског намештаја који се сада налази у резиденцији. Eпископ Иринеј je, такође, одлучио да Епархији поклони своје личне драгоцене уметничке предмете, које је годинама сабирао. Због свега поменутог, Епархија источноамеричка се поноси што, хвала Богу, опет поседује један достојанствен и репрезентативан Епархијски центар, где може угостити своје вернике, свештенство и монаштво, високе госте и све оне који покуцају на њена врата, а да се притом ни најмање не постиди.

Резиденција Епархије источноамеричке смештена је у месту Њу Рошел, једном од предграђа града Њујорка, у здању подигнутом 1926. године. Она није дворац, већ заправо кућа са додатно уграђеним просторијама које су служиле потребама њених пређашњих власника, и која нема, нити је икад имала базен. Она није само резиденција, већ и Епархијски центар Епархије источноамеричке, са свим његовим елементима. Због њеног специфичног и пространог ентеријера, кућа се указала као савршен кандидат за смештај Епархијске резиденције и Епархијског центра из неколико разлога.

Први разлог, уједно и онај најглавнији, јесте да се у савесној намери и по службеној дужности спроведе одлука Светог Архијерејског Сабора из месеца маја 2011. године, донета пет година пре устоличења на трон епископâ источноамеричких г. Иринеја, којом је наложeно, да се седиште Епархије источноамеричке из места Марс у држави Пенсилванији, премести у градове Вашингтон или Њујорк.

Други, једнако битан разлог за премештај Епархијског центра у Њу Рошел везан је и за плаћање државног пореза. Захваљујући савесном вођству и искуству чланова Епархијског савета на челу са епископом, на време је увиђена огромна предност и значај овог здања у односу на претходну резиденцију у држави Њу Џерзи, за коју је Епархија издвајала значајне суме новца за плаћање годишњег пореза, као и за претходне резиденције у држави Пенсилванија. Епархија источноамеричка сада не плаћа порез на имовину.

 Трећи по реду разлог јесте то, што седиште садашње Епархијске резиденције поседује идеално изграђену просторију за Епархијску капелу, у којој ће се вршити свакодневна богослужења, а која ће, захваљујући овој чињеници, моћи да прими знатан број верника.

Већи део простора резиденције заузимају канцеларије, епископска и епархијских ђакона и службеника. Како и код свих осталих епархијских центара и резиденција наше Цркве, и ова Епархијска резиденција поседује своју библиотеку, смештену у пет просторија здања. Епархија постепено остварује пројекат дигитализације комплетне библиотеке, а паралено са тим и регистрацију Епархијског архива, смештеног у пространом поткровљу куће.

Део куће заузима и Епархијска ризница, као и књижара, у чијем склопу се налази и магацин са стварима потребним за снадбевање црквено-школских општина и манастира Епархије источноамеричке. Резиденција има и свечану трпезарију, као и просторије за пријем гостију, смештене и централном делу здања. Епархијски конак има спаваће собе, уређене да служе за преноћиште гостима који долазе да посете Епархију.

Сви наведени сегменти смештени у здању имају за циљ само једну ствар, а то је вршење црквене, едукативне и црквено-дипломатске мисије на источном делу америчког континента који обухвата Епархија источноамеричка.

Они не служе никаквој другој сврси осим поменутој, и дугорочан су залог за благословену будућност свих православних верника, епархиота Епархије источноамеричке, Српске Православне Цркве.

Резиме:

  • одлука о измештању резиденције Епархије донета је 2011, пет година пре но што је владика Иринеј ступио на дужност.
  • објекат о ком госпођа Милентијевић полемише, купљен је легалним путем, новцем од продаје претходне резиденције и од епархијских средстава.
  • кућа је купљена упола цене. Бивши власници су донирали намештај.
  • Еписком Иринеј је поклонио своје уметнине које је годинама скупљао и добијао.
  • ово није резиденција у центру Њујорка, већ пространа кућа у његовом предграђу.
  • што нас доводи до тога да Епархија не мора да плаћа порез на имовину.
  • због пространости куће и поседа, седиште Епархијске резиденције је идеално и за Епархијску капелу, чиме постаје достојанствен и репрезентативан Епархијски центар.

Редакција Саборника апелује на колеге из медија, да када преносе овакве наводе, претходно провере истинитост истих. Барем је то лако у данашње време, када се до тачне информације може доћи на свега неколико “кликова” и позива. Што се госпође Радмиле Милентијевић и њене кампање против Епархије источноамеричке тиче, само она зна одговор зашто то ради.

1 КОМЕНТАР

  1. Pozdrav svima, osiguravajuca kompanija je isplatila 12,7 miliona na osnovu police koju je crkva imala. Skupljeno je preko 2 miliona do sada za obnovu crkve. Potroseno je 8 miliona za radove izvedene na obnovi do sada. Gde se nalazi novac koji nije potrosen (ako jeste potrosen za sta je potrosen) i koliko toga novca ima? Pomozite da razjasnimo cinjenice i iznesite tacne podatke. Istine u vezi novca i transparentnost su osnovni uslovi za opstanak vec podeljene zajednice Srba u New York-u. Ispitivanje imovine Vledike Irinrja i Srpske Eparhije Istocno Americke ne treba da donese potpunp gasenje poverenja u rad Crkve. Sa postovanjem, Sluga Boziji.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде