У уводном делу беседе објаснио је разлоге због којих је вечерас био на Белависти, а у закључку устврдио да није једини проблем очување имовине, већ је веће искушење очувати веру. Такође је истакао да не говори у име Исламске заједнице јер би то било нечасно, ни у име свих муслимана, већ у своје лично и име његових верника који га подржавају.

„Питаћете се зашто је овде један обичан човек из Босне, са северо-истока што гледа у Дрину и Саву, из Теочака у којем су, веровали или не, али су историјске чињенице, једно време биле присутне мошти Светог Луке апостола кога је Бранковић поставио баш ту пред долазак Турака, нажалост узели су га римокатолици. Не знам јесу ли платили и колико је Бранковић наплатио, али тако је било. Jа сам одатле, имам тог космополитизма, толеранције духа. Питаћете се зашто сам овде, одговарам да сам овде што ме Бог вечни позва да будем на помоћи брату и комшији. Овде сам јер сам присуствујући дешавањима претходне године у храму у Подгорици, у Бару и другим догађајима, од патријарха Иринеја чуо и то понављам, да је „Српска православна црква изузетно расположена да успоставља и шири добре односе и поверење са муслиманима са Балкана, посебно са Бошњацима“ међу којима сам ето и ја” – рекао је ефендија Хоџић.

Срби и Црногорци су, како је поручио ефендија Хоџић, ретки народ који памти добро које му неко учини, неће заборавити и неће изневерити.

„Овде сам и по исказу давног, древног Марка Миљанова који рече „чојство и јунаштво је бранити другачијег од себе“ а ми смо мало другачији међусобно и ја сам ради тога и дошао, браћо моја драга. Учење моје вере је да комшију и брата не смем запустити, да му морам помоћи, да му се одазовем кад ме год позове. Позван сам и великодушно сам се одазвао” истакао је.

Ефендија Хоџић је такође јавно захвалио Општини Требиње и Српској православној цркви, Митрополиту Амфилохију јер су посебно они у време подношења грађевинске дозволе за градњу Центра исламског у Кумбору били ти који су до тада дали највише новца и пригода, како је истакао, ”више него моји муслимани и моја легитимна Исламска заједница у Црној Гори”.

”Добро се добрим мора враћати, зато сам вечерас овде. Истина, нисмо могли бити регистровани као простор у којем ћемо се молити већ само и једино као стамбено пословни објекат, на то смо и пристали. Нема на подручју од Србије на овамо примера да су се џамије обновиле, већ су све регистроване као стамбено пословни објекти. Радићемо на том плану и ја сам први који узима барјак да ширимо поверење и толеранцију” поручио је Хоџич.

Свој долазак на протестну литију ефендија Хоџић је образложио и дивним примерима из прошлости, међусобног суживота и толеранције.

„Рахметли Исо Махмутовић из села Бистрице код Бијелог Поља који је 1967. године по налогу власти довео радну групу на Цетиње да сруше костурницу. Кад је Исо видео, рекао је „ово је светиња, ја светињу не дирам, а да је моје, пала би мртва глава“. Полиција је запретила да ће остати без посла, а он одговорио да даје отказ” испричао је.

”Прошло је и 50 година од тада када ме је часни Митрополит  Амфилохије упитао да га нађемо. Нашли смо његовог сина, довели га из Француске и он је награђен орденом и то је гест цркве који ми памтимо”

„Тако и треба за веру дати све, а веру не дати низашто! Подсећам на речи патријарха Иринеја и надам се да ћемо развијати поверење јер сви смо ми на неки начин угрожени, као што се ово сада надвило над Српску православну цркву. Закон о слободи вероисповести, тако је назван, а ја видим само једну неозбиљну лакрдију у самом називу јер ко је тај који има право да између нас вјерника и Бога одређује хоће ли бити слобода или неслобода” поручио је Ефендија и додао:

”Молим Бога да ви останете они који ће свој Божић, највећи празник у хришћанству, славити 7. јануара. Немојте да вас преваре да буде другачије, јер овај закон је игра ка том циљу. Имовина је овде мање битна, чувајте веру. Биће имовине, а биће и компромиса. Бог вас све чувао!“, казао је ефендија Хоџић, човек којег памте и као једног од оних који су саградили кућу породици оца Драгана Цвјетановића након његове смрти.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде