Photo: Milica Vuckovic

„Када гледам као Србин, или као неко ко воли српску државу, јако је глупо причати о било каквој подели или предавању 15% територије. То не би нико на свету урадио“, рекао је епископ диселдорфско-немачки.

Истовремено је уверен и да Албанци – који нису већински хришћани, могу заједно са, како је казао, хришћанима да живе:

„То је могуће управо захваљујући хришћанству“, казао је владика Григорије, преноси КоССев.

„Косовски завет“ тумачи као начин живота.

То не треба везивати само за територију Косова. Већ уопште, ма где човек живео, уколико он хоће да живи тај завет, може. А тај завет значи да се жртвујеш за другога, а не да жртвујеш другога за себе.

”Када косовски завет има значај? То је онда када он извире из Новог Завета и није у супротности са Новим заветом. То ја мислим о Косову“, каже владика Григорије.

Поновио је и да током сада већ чувеног прошлогодишњег састанка у патријаршији са српским председником Александром Вучићем, владике нису чуле никакав план о Косову и Метохији.

„Оно што је занимљиво, и кад се нађете са неким очи у очи и поставите то чувено питање – који је Ваш план? Он никада неће имати план. То је један од проблема“.

На питање из публике шта би било када би био патријарх, владика Григорије је одговорио:

„Да сам ја патријарх, што је скоро немогуће, ал’ да оставимо проценат страха да јесте, ја бих се грдно завадио са државом. Завадио бих се са сваком влашћу, не само са овом која ће трајати још кратко, него и са оном будућом“.

Уместо мржње према председнику, или председницима држава, владика предлаже „да их волимо“.

„Али да их волимо тако да им не дозволимо да раде ништа што није добро“, истакао је на крају свог обраћања.

Јеремијин плач над градом и жртва

Пророк Јеремија најављује својом бригом за град Јерусалим, да ће доћи други људи и да ће покорити Јерусалим, зато што је град заједно са својим властодршцима запао у неморал. Они га бацају у једну јаму и тамо настаје онај чувени Јеремијин плач над градом. Тај феномен пророка је постојао у нашем народу донедавно, али је потпуно изгубљен.

 

Оно што је јако битно у овом тренутку, не само код нас је та спремност за жртву, да један човек буде жртва за град. То је најдубљи облик политичког живота и да он својом жртвом буде опомена свима. Не да сви погину, него да он буде сатрвен, затворен. Ту је тај феномен јако битан, потребни су нам ти људи са личном храброшћу“.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унеси свој коментар!
Молимо унеси своје име овде